Страх и поплаве у Србији: спремност грађана за реаговање на природне катастрофе
Fuente:
Zenodo
Salvato in:
| Autore principale: | |
|---|---|
| Natura: | Recurso digital |
| Lingua: | serbo |
| Pubblicazione: |
Zenodo
2026
|
| Soggetti: | |
| Accesso online: | |
| Tags: |
Aggiungi Tag
Nessun Tag, puoi essere il primo ad aggiungerne!!
|
| _version_ | 1866901333728034816 |
|---|---|
| author | Цветковић, Владимир |
| author_facet | Цветковић, Владимир |
| contents | <p>Последице пoплaвa кoje су зaдeсилe пoдручje Србиje у тoку 2014. године укaзaлe су нa вeoмa низaк стeпeн спрeмнoсти стaнoвништвa зa рeaгoвaњe у прирoдним кaтaстрoфaмa. Управо стога, предмет квантитативног истраживања представља испитивање утицаја страха на спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији са циљем научне експликације природе такве повезаности. Имајући у виду све локалне заједнице у Србији у којима се догодила или постоји висок ризик да се догоди поплава, методом случајног узорка одабрано је њих деветнаест од укупно 150 општина и 23 града и града Београда. У одабраним локалним заједницама истраживање се обавило у оним деловима који су били најугроженији у односу на висину воде или потенцијални ризик. У анкетном испитивању спроведеном у току 2015. године којим је обухваћено 2.500 испитаника била је примењена стратегија испитивања<br>у домаћинствима уз примену вишеетапног случајног узорка. Резултати истраживања указују да грађани који имају страх од поплава у односу на грађане који га немају, у већем проценту познају безбедносне процедуре поступања; предузели су превентивне мере; истичу да још увек нису спремни за реаговање, али планирају да то ураде у наредних шест месеци; евакуисали би се на више спратове куће; истичу да их је неко у породици едуковао о поплавама. Супротно томе, грађани који немају страх не предузимају ништа да би се припремили за реаговање у поменутим ситуацијама, сигурни су у сопствене способности да се изборе с последицама поплаве итд. Оригиналност истраживања огледа се у чињеници да у Србији није никада спроведено истраживање којим би се испитало стање спремности грађана за реаговање. Резултати истраживања могу се искористити приликом креирања стратегија за унапређење нивоа спремности грађана за реаговање. Истраживање указује на који начин треба утицати на грађане с обзиром на страх од поплава како би се спремност подигла на виши ниво.</p> |
| format | Recurso digital |
| id | zenodo_https___doi_org_10_2298_ZMSDN1656303C |
| institution | Zenodo |
| language | srp |
| publishDate | 2026 |
| publisher | Zenodo |
| record_format | zenodo |
| spellingShingle | Страх и поплаве у Србији: спремност грађана за реаговање на природне катастрофе Цветковић, Владимир грађани пол поплаве природне катастрофе спремност за реаговање Србија <p>Последице пoплaвa кoje су зaдeсилe пoдручje Србиje у тoку 2014. године укaзaлe су нa вeoмa низaк стeпeн спрeмнoсти стaнoвништвa зa рeaгoвaњe у прирoдним кaтaстрoфaмa. Управо стога, предмет квантитативног истраживања представља испитивање утицаја страха на спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији са циљем научне експликације природе такве повезаности. Имајући у виду све локалне заједнице у Србији у којима се догодила или постоји висок ризик да се догоди поплава, методом случајног узорка одабрано је њих деветнаест од укупно 150 општина и 23 града и града Београда. У одабраним локалним заједницама истраживање се обавило у оним деловима који су били најугроженији у односу на висину воде или потенцијални ризик. У анкетном испитивању спроведеном у току 2015. године којим је обухваћено 2.500 испитаника била је примењена стратегија испитивања<br>у домаћинствима уз примену вишеетапног случајног узорка. Резултати истраживања указују да грађани који имају страх од поплава у односу на грађане који га немају, у већем проценту познају безбедносне процедуре поступања; предузели су превентивне мере; истичу да још увек нису спремни за реаговање, али планирају да то ураде у наредних шест месеци; евакуисали би се на више спратове куће; истичу да их је неко у породици едуковао о поплавама. Супротно томе, грађани који немају страх не предузимају ништа да би се припремили за реаговање у поменутим ситуацијама, сигурни су у сопствене способности да се изборе с последицама поплаве итд. Оригиналност истраживања огледа се у чињеници да у Србији није никада спроведено истраживање којим би се испитало стање спремности грађана за реаговање. Резултати истраживања могу се искористити приликом креирања стратегија за унапређење нивоа спремности грађана за реаговање. Истраживање указује на који начин треба утицати на грађане с обзиром на страх од поплава како би се спремност подигла на виши ниво.</p> |
| title | Страх и поплаве у Србији: спремност грађана за реаговање на природне катастрофе |
| topic | грађани пол поплаве природне катастрофе спремност за реаговање Србија |
| url | https://doi.org/10.2298/ZMSDN1656303C |