ЖИГАР ЕТИШМОВЧИЛИГИНИНГ БОШЛАНҒИЧ КЛИНИК БЕЛГИЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ПАТОМОРФОЛОГИК АСОСЛАРИ
Fuente:
Zenodo
Enregistré dans:
| Auteurs principaux: | , |
|---|---|
| Format: | Recurso digital |
| Publié: |
Zenodo
2026
|
| Accès en ligne: | |
| Tags: |
Ajouter un tag
Pas de tags, Soyez le premier à ajouter un tag!
|
| _version_ | 1866901386438901760 |
|---|---|
| author | Нуримов, Пахлавон Бахтиёрович Есанбоева, Ферўза |
| author_facet | Нуримов, Пахлавон Бахтиёрович Есанбоева, Ферўза |
| contents | <p class="MsoNormal"><strong><em><span>Резюме. </span></em></strong><em><span>Жигар — танамиздаги энг катта аҳамиятга эга бўлган органлардан биридир. У овқатни ҳазм қилишга ёрдам беради, ҳаёт учун зарур бўлган моддаларни синтезлайди, организмдан токсинларни сиқиб чиқаради. Жигар ишлашдан тўхтаса, бу бутун организм учун жиддий муаммоларни чақириши мумкин — ўлимга олиб борувчи оқибатларгача. Жигар фаолиятида нуқсонлар юзага келиши — кенг тарқалган муаммо. Фақатгина АҚШнинг ўзида бундан камида 30 миллиондан ортиқ киши азият чекади. Жигар организмнинг марказий биокимёвий лабораторияси бўлиб, турли-туман функсияларни бажаради; Жигар бўлмаса, одамлар, ҳайвонлар яшай олишмайди. Жигар бир суткада 600-700 г ўт (сафро) ишлаб чиқариб, овқат ҳазм бўлишида ва озиқ моддаларнинг ичакдан қонга сўрилишида муҳим рол ўйнайди; оқсиллар, ёғлар ва углеводлар алмашинувида қатнашади; бундан ташқари, моддалар алмашинувида ҳосил бўладиган ёки ташқаридан кирган заҳарли моддаларни зарарсизлантириб, ҳимоя функсиясини бажаради.</span></em></p> <p class="MsoNormal"><strong><em><span>Калит сўзлар:</span></em></strong><em><span> жигар, қорин бўшлиғи, ўт йўли, жигар дарвозаси, энг катта без.<strong><span> </span></strong></span></em></p> |
| format | Recurso digital |
| id | zenodo_https___doi_org_10_5281_zenodo_20052193 |
| institution | Zenodo |
| language | |
| publishDate | 2026 |
| publisher | Zenodo |
| record_format | zenodo |
| spellingShingle | ЖИГАР ЕТИШМОВЧИЛИГИНИНГ БОШЛАНҒИЧ КЛИНИК БЕЛГИЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ПАТОМОРФОЛОГИК АСОСЛАРИ Нуримов, Пахлавон Бахтиёрович Есанбоева, Ферўза <p class="MsoNormal"><strong><em><span>Резюме. </span></em></strong><em><span>Жигар — танамиздаги энг катта аҳамиятга эга бўлган органлардан биридир. У овқатни ҳазм қилишга ёрдам беради, ҳаёт учун зарур бўлган моддаларни синтезлайди, организмдан токсинларни сиқиб чиқаради. Жигар ишлашдан тўхтаса, бу бутун организм учун жиддий муаммоларни чақириши мумкин — ўлимга олиб борувчи оқибатларгача. Жигар фаолиятида нуқсонлар юзага келиши — кенг тарқалган муаммо. Фақатгина АҚШнинг ўзида бундан камида 30 миллиондан ортиқ киши азият чекади. Жигар организмнинг марказий биокимёвий лабораторияси бўлиб, турли-туман функсияларни бажаради; Жигар бўлмаса, одамлар, ҳайвонлар яшай олишмайди. Жигар бир суткада 600-700 г ўт (сафро) ишлаб чиқариб, овқат ҳазм бўлишида ва озиқ моддаларнинг ичакдан қонга сўрилишида муҳим рол ўйнайди; оқсиллар, ёғлар ва углеводлар алмашинувида қатнашади; бундан ташқари, моддалар алмашинувида ҳосил бўладиган ёки ташқаридан кирган заҳарли моддаларни зарарсизлантириб, ҳимоя функсиясини бажаради.</span></em></p> <p class="MsoNormal"><strong><em><span>Калит сўзлар:</span></em></strong><em><span> жигар, қорин бўшлиғи, ўт йўли, жигар дарвозаси, энг катта без.<strong><span> </span></strong></span></em></p> |
| title | ЖИГАР ЕТИШМОВЧИЛИГИНИНГ БОШЛАНҒИЧ КЛИНИК БЕЛГИЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ПАТОМОРФОЛОГИК АСОСЛАРИ |
| url | https://doi.org/10.5281/zenodo.20052193 |